Miodrag Pavlović: Посета Ускршњем острву (excerpt in Serbian – Cyrillic)
Посета Ускршњем острву
1.
И док на обалу излазимо, видимо попреје људско изнад морске површине,
Ко је овај? – питамо урођенике залутали рибар или звер извучена из дубине?
Да ли се стално око острва мота? Урођеници певају поред камена у који је
урезана птицолика слика. Један од њих, пепелом посут, каже нам, указујући
прстом ка пучини: тај се често јавља и показује свој трбух, као да има ћуд
кита. Мисли да је мудар, а једва говори, осим кад се великог потопа сећа. Тад
му око језика нешто зацакли; изгледа, див ће да проговори.
2.
Ослоњен о свој реп, он стоји: човек на једној нози. Маше рукама, затим истиче
пераја. Стојимо на обали у низу и слушамо како се из његових уста зачује
кикот. Касније, то су усклици саблажњеног детињства, у рими. Шта се може
очекивати од неког ко стално борави у води; не може да буде речит ако је
рибљег кова. Нити ће нам саопштити предање достојно светог слуха. И заиста
он почиње да говори у најчистијој прози.
3.
Човек са крилима узео је на себе да његову причу на основне црте сведе. Кад
се на земљу спустио потоп, њему је синуло шта да чини: да се не упусти у
пловидбу барком праоца Ноја. Неко од људи мора да остане воденим начи-
ном жив и на потопној страни. И када је људски сој поново био благословен
сувим копном, избегао је да стане поред ватре, која је значила склапање завета
с Богом. Пливао је даље с ајкулама и успео да заузда делфина.
4.
Један цвет загњурен, неувели, отвара уста и нешто му вели. Одавно си ме већ
видео, узбрдо, онда кад је твоја сенка почела да се пени. Бродолом те је вратио
на место где је све истолетно. Ти и вечност имате исти дан рођења. То је
нормалан однос између океана и првог човека, а твоје острво чини део његовог
стана. Међутим претња се прикрада као човек кад се на освету спрема. И
Девица једна пролеће између две алге. За њом се змија вијуга и хоће да те за
прст уједе. Доћи ћу и ја до брода, каже насељеник, ако досегнем до бесмртног
цвета што ми га је обећао хор који пева и не суста; хор јежева или хор матроза.
Јули 1997.
(source: Vilenica Almanac 2006)